Pocetak objavljivanja mojih prica

Tacno ne verujem da ce ovo ikada iko da procita.
Oduvek sam mislio da zaradjujem za zivot pisuci. Posao kao posao je usmeren na samog sebe, inspiraciju trazis u svojojoj glavi ,a ljudi sa kojima saradjujes izuzetno lice na tebe samog. Sedis u udobnoj stolici u toploj sobi sa muzikom koja ti odgovara. Od malih nogu to mi je bila zelja. Mogucnost da se iskazes pisuci i da zainteresujes druge za svoja dela.
Na moju veliku zalost, nedostatak mog talenta su vrlo brzo primetile nastavnice u osnovnoj skoli i to u ranim razredima da bi ih jednako uspesno u prepoznavanju ne postojanja istog pratila profesorka u srednjoj skoli. Shvatio sam da pripadam sumi medikriteta.
U svakom slucaju mogu da pisem zarad sebe.