Ništa od priča koje sam najavljivao. Nikako da mi dođe inspiracija. Izgleda da sam samo želeo da napišem nešto, a da to stvarno uradim to nisam uspeo. U svakom slučaji nisam zalazio na moj blog već neko vreme plašući se da će mi neko udariti komentar ".. pa gde su te priče?" Srećom nikog to izgleda nije zanimalo. Pošto to nikog ne zanima onda ja mogu lepo da pišem ovde šta oću jer to niko osim mene ne čita.
Ja trenutno patim od nekog gripa, nadam se ne od onog famoznog "Svinjskog" već od ovog pitomog sezonskog. U svakom slučaju nije prijatan. Znojim se...
Elem, firma za koju sam radio u Engleskoj je pukla i to usred belog dana. Prepodne je frka na poslu, u 14.00 sastanak i posle toga bankrot, sutra su svi na birou. Surovi zapad, ali na neki način pošten. Nema plata, nećemo vas zavlačiti 6 meseci obećanima i glupostima, evo vam knjižice pa se snalazilte kako znate i umete. Ferka.
Počeo sam da učim nemački, užasno mi ide ali se ne dam. Oću da odem da radim za neku bolju kintu u Nemačku ili Švajcarsku ili gdi god. Ovako ne ide više, stalno se nekako krpimo. U svakom slučaju i da ne odem ipak mi ostaje znanje nemačkog. Ako ga naučim stvarno.

Mali intro pre nego sto stvarno napisem neku pricu, ako se to ikada desi...

Ovo nije prvi put da krecem na put pisanja priča. Imao sam par puta iste ovakve porive kada bih sam sebi rekao - e sada ćes lepo da pišeš i da čuvaš svoje priče. Naravno jako sam se plašio da ih neko nađe i pročita pa sam ih stoga čuvao u word dokumentima koje sam zaključavao. Na žalost pisao bih, kao što će i sada biti slučaj, s vremena na vrema, prvo svaki dan, onda jednom nedeljno, pa jednom mesečno dok se nije desilo da sam zaboravio šifru na word dokumentu i nisam bio u mogućnosti da ga otvorim! U tom trenutku sam popizdeo i obrisao ceo fajl! Kasnije sam se kajao. Ali ko što naš narod kaže, posle onog nema kajanja. Imao sam slična iskustva i sa drugim fajlom u koji sam pisao priče, pa sam zaboravio gde sam ga snimio ( jer sam ga snimao na neku čudnu lokaciju pod čudnim imenom da niko nebi pomislio da su to moje priče - taj drugi je moj brat). U svakom slučaju osnovni problem je bio moj strah da neko ne pročita moje priče i da mi kaže da sam se džabe mučio :)

Pocetak objavljivanja mojih prica

Tacno ne verujem da ce ovo ikada iko da procita.
Oduvek sam mislio da zaradjujem za zivot pisuci. Posao kao posao je usmeren na samog sebe, inspiraciju trazis u svojojoj glavi ,a ljudi sa kojima saradjujes izuzetno lice na tebe samog. Sedis u udobnoj stolici u toploj sobi sa muzikom koja ti odgovara. Od malih nogu to mi je bila zelja. Mogucnost da se iskazes pisuci i da zainteresujes druge za svoja dela.
Na moju veliku zalost, nedostatak mog talenta su vrlo brzo primetile nastavnice u osnovnoj skoli i to u ranim razredima da bi ih jednako uspesno u prepoznavanju ne postojanja istog pratila profesorka u srednjoj skoli. Shvatio sam da pripadam sumi medikriteta.
U svakom slucaju mogu da pisem zarad sebe.

Poseta stadionu Manchester Uniteda :)

I ako nisam neki fudbalski zaludjenik, niti pratim rezultate niti idem na utakmice pomislio sam da je dobra ideja da kada sam vec u Mancesteru da posetim stadion Manchester Uniteda - ali iznutra. Srecom, zelju da se poseti stadion - osim za vreme utakmice ,nisam samo ja osetio nego i mnogi drugi pre mene. Pametni ljudi ovog kluba su se setili da to unovce i napravili ture. Elem, za tricavih 10- funti se moze posetiti muzej kluba kao i ucestovovati u turi razlgedanja stadiona kroz koji vas vodi "fudbalsko-turisticki" vodic.
Opis razlgedanja stadiona:
Vodic nas je prvo odveo na tribine. Lep pogled doista, stadion je ogroman. Recimo stadion Vojvodine ali jedno 3 puta veci sto se tice tribina.Tu nas je postavio i objasnio sta cemo sve da vidimo. Nako toga smo se setali kroz sam stadion, pa smo izasli iz stadiona , pa smo ponovo usli na stadion, posetili smo lounch room ili tako nesto, gde se fudbaleri relaksiraju pre utakmice, pa njihovu svlacionicu, pa smo izasli kroz onaj tunel kroz koji izlaze fudbaleri kada idu na sam teren pred pocetak meca. U tom trenutku nam je pustio i zvuk koji docarava navijace i voditelja utakmice.Stvarno uverljivo. I onda smo izasli na teren. Tj, nismo izasli na terena jer je na teren zabranjeno nego smo izasli na stazicu pored terena. Trava Old Traforda se ne sme dirati! To nam je receno. Ne mareci na upozorenja mislim da je svako drugi uzeo i pocupao malo trave :) Trava ko trava. Inace im je stadion ravan ko ploca , nigde rupe ili udubljenja. Kao sto sam i ocekivao.
Elem... stadion prima oko 70000 ljudi i drugi je po velicini u Engleskoj. Jako drze do svoje tradicije i posto su im poginuli igraci kada su se vracali sa meca iz BG-a, o njima ima dosta napisano i to ne dozvoljavaju da se zaboravi- jako lepo od njih. Podeljen je na nekoliko nivoa - mislm 4 i na svakom kraju stadiona imaju prostorije za hitnu pomoc i prostorije za policiju.
Sto se tice muzeja imaju dosta trofeja i zlatnih tanjira tako da imaju sa cime da se pohvale. Muzej je prvoklasan i podeljen je na nekoliko nivoa. Neko ko zna dosta o ovome klubi i ko je njegov vatreni obozavaoc verovatno bi se ovde zadzao nekoliko sati i vise, ja sam samo letimicno presao preko svega toga.

Na kraju da kazem da sam u ovoj poseti stadionu upoznao neke nase ljude... muz, zena , dete i baka. Eto konacno da onako sto se kaze naletim na neke nase :)

Poseta muzeju nauke i industrije u Manchesteru

Pre nekih dve-tri nedelje otisao sam u posetu muzeju nauke i industrije u Mancesteru [ Museum of Science and Industry - MOSI :) ]. Ovako spolja gledano mi je delovao onako kao da se moze posetiti za jedan dan, medjutim kada sam usao shvatio sam da je situacija potpuno drugacija. Nisam ga uspeo obici ni posle dva dana.
No da krenemo sa opisom.
Istureni deo muzeja: muzej vazduha i svemira. Jedna velika prostorija ispunjena razlicitim avionima. Avionima se moze prici, a u poneki se moze i zaviriti. Pored aviona tu se nalazi i planetarijum kao i pokretni bioskop. Posto obozavam bioskope moram sam da udjem u taj pokretni. To je u stvari jedna kabina koja moze da primi oko 10-tak ljudi. Na ekranu se prikazuje automobilska trka (ustvari kompjuterska animacija trke) u kojoj i mi ucestvujemo. Kako se automobil sudara, ubrzava ili koci tako se i kabina u skladu sa tim akcijama pokrece. Sama seansa je trajala oko 10-tak minuta i za to vreme smo bili poprilicno iscimani. Sve u svemu jako lepo i interesatno.
Ono sto se takodje nalazi u ovom delu muzeja je i planetariju. Ono sto je tuzno ali istinito jeste da ja nikada nisam bio u planetariju na Novosadskoj tvrdjavi ali sam eto zato bas hteo da odem u ovaj planetarijum. Jako lepo iskustvo, predavanje traje oko 30 minuta i za to vreme su nas dvojica predavaca upoznavali sa zvezdanim nebom Mancestera.
Drugi deo muzeja - koji bi mogli da nazovemo muzejom nauke - ima prikaze svih velikih naucnih dostignuca i opisa poznatih ljudi iz Mancestera. Takodje ono sto je preterano - ima i prikaz filmova u tri dimenzije- ili se samo stekne utisak da je u tri dimenzije u svakom slucaju vrlo uverljivo.
Treci deo muzeja- je deo vezan za industriju. Tu sam uspeo samo da obidjem samo jedan deo koji je posvecen za tekstil (i to ne kompletno). Ono sto mi se jako dopada kod engleskih muzeja je to sto imaju te neke akcije koje teraju ljude da budu malo ukljuceni u materiju koja im se prikazuje- tako da je u ovom delu muzeja bila prezentacija kako se nekada pravio pamucni konac od branja pamuka pa do krajnjeg proizvoda tj. konca. Pocinje se sa pamukom koji se bere, kako izgleda kako je izgledalo skupljanje pamuka, pa se prolazi kroz deo za transport - presovanje pamuka [tako se dobro ispresuje da se na kraju pamuk pretvori u jedan blok 1x1x1 metar koji je cvrs kao cigla i popricno tezak], pa kroz seriju masina koji su ga obradjivali i na kraju do samog konca. Tu je opisano oko 10 tak masina i postupaka. Vrlo interesatno...
Ostatak muzeja nisam stigao da vidim a ovo je otprilike 25% od celog muzeja. :) Ostatak neki drugi put...

Poseta 'Imperial War Museum Nord'

Danas je 'Bank' day u Engleskoj. To im je nacionalni praznik i ne radi se. Sam dan je dobio ime po tome sto tada banke ne rade, a samim tim ne rade ni ostali poslovi koji kao zavise od banaka. Inace je nastao kao rezultat toga sto je Sir John Lubbock uveo 'Bank' dane kao dane kada Banke ne rade, a sa ciljem, posto je on obozavao kriket, da bi zaposleni u bankama mogli da prisustvuju mecevima kriketa!!! (da ne poverujes) Tako da su se ti pocetni dani kada banke ne rade poklapale sa mecevima kriketa koji su zakazivani izmedju nekih vecih mesta. Kasnije se raspored tih ‘Bank’ dana regulisao na neki drugi nacin, ali znaci sam praznik nije vezan za neki dogadjaj, nego cisto za banke i njihov rad, a kasnije su ga preuzeli i sve ostale delatnosti. Cool!
Sada malo o Imperial War Museum North. Kraljevski muzej rata, napravljen 2002 godine, koštao oko 29 miliona funti, sav je u nekim kosinama kako spolja tako i unutra, pri cemu je i pod na kojem se hoda pod nekim uglom. Ima vidikovac sa kojeg se lepo moze videti Salfort i stadion Manchester unajteda.
Unutra su bile dve postavke, specijalna i stalna postavka.
Specijalna postavka se bavila uzasima I svetskog rata iz pogleda obicnog vojnika kao i ljudi koji su ostali da cekaju kuci. Bilo je moguce videti privatna pisma koje su vojnici slali svojim majkama i zenama, videti puske, odecu ali se moglo i osetiti smrad koji su vojnici osecali kao i teksturu tkanina koju su nosili. Sto se tice smrada, postojala je postavka u kojem je bilo nekoliko otvora i svako je moga da dodje i da pomirise. Ti otvori su nudili smrad dorucka, rova , trulenja i tome slicno. Vrlo uverljivo. Takodje se moglo opipati tkanine od kojih su pravljene uniforme. Vrlo ne udobne tkanine. Takodje se obradjivala uloga zene u ratu i naglaseno je da su posle I svetskog rata zene na neki nacin zaradile pravo da glasaju na izborima I da imaju ista prava kao I muskarci.
Stalna postavka je pokazivala uzase svakolikih ratova. Prikazivana je tehnika kojom se ratovalo, postoje ekrani koji pokazuju ispovesti ljudi iz skorasnjih ratova. Ja sam gledao ispovest neke zene koja je kao izbeglica dosla u Srbiju iz Mostara, pa se ona kao dopisuje sa nekom svojom drugaricom koja je ostala u Mostaru. Pa je tu bio i avion, tenk i tome slicno. Slikao sam to. Nisam siguran dali smem to da stavim na net, sve jedno sam stavio pa ko hoce neka me prijavi. http://picasaweb.google.com/DraganVasicNS
Inace malo mi je sam muzej izgledao cudno, zidovi muzeja su visoki i beli, ali kasnije mi je postalo jasno. U jednom trenutku se ceo muzej zamracio i onda su na svim zidovima prikazivani filmovi dok se kroz razglas cuo glas naratora. Naime muzej par puta na dan prikazuje ovakve prezentacije. Tako da se moglo stati u bilo koji cosak muzeja, a na susednom bilo kom zidu mogao pratiti isti prikaz, vrlo lepo ! Postojao je zid na kojem je prikazivan I titl na engleskom onoga sto je narator pricao kao I zvukova koji su se culu, namenjen za gluve ljude.
Na kraju sam muzej ima vidikovac, na koji se penjete sa nekim drndavim liftom za koji mislite da ce mu uskoro puci sajla. Ali kako je ceo muzej u fazonu da se sto bolje prenese ugođaj rata mislim da su i ovo namerno napravili tako da se lift drma i cima.
Postavio sam vam dole mali film koji prikazuje avion koji su postavili u muzeju, mislim da je u pitanju harijer.

Setnja od Salforda do Pikadilija

Nedelja, dan odmora. Kod nas gastabajtera, sada sa stažom od skoro pa nedelju dana, vec sam sebe počinjem da smatram takvim, je ovo dan za istrazivanje grada i okoline. Odličuli smo Stanislav i ja da se prosetamo od našeg apartmana do centra grada. Udaljenost je oko 3 milje ili ti oko 5 400 metara. Dok smo se setali osmatrali smo okolinu i zgrade.
Mančester je grad koji ima dosta kanala i oni su mu u proslosti udahnuli veliki industrijski znacaj Kanale su kopali radnici, a kopanje je zapocetko oko polovine-kraj 18 veka. U svakom slucaju u danasnje vreme ti kanali su izgubili na znacaju i sada vise sluze kao specificnost ovoga grada.
Elem, Englezi su ih jako lepo sredili i sada ti kanali predstavljaju pravi ukras. Napravli su oko njih lepe zgrade za stanovanje sa malim parkicima i mosticima razlicitog dizajna. Mi smo se setali kroz jedan deo tog kraja "Castlefield" i tamo stvarno uzivali u lepoti koju kanal i okruzenje pruza. Nadam se da cete preko videa koji sam postavio moci bar malo da osetite tu lepotu.