Ništa od priča koje sam najavljivao. Nikako da mi dođe inspiracija. Izgleda da sam samo želeo da napišem nešto, a da to stvarno uradim to nisam uspeo. U svakom slučaji nisam zalazio na moj blog već neko vreme plašući se da će mi neko udariti komentar ".. pa gde su te priče?" Srećom nikog to izgleda nije zanimalo. Pošto to nikog ne zanima onda ja mogu lepo da pišem ovde šta oću jer to niko osim mene ne čita.
Ja trenutno patim od nekog gripa, nadam se ne od onog famoznog "Svinjskog" već od ovog pitomog sezonskog. U svakom slučaju nije prijatan. Znojim se...
Elem, firma za koju sam radio u Engleskoj je pukla i to usred belog dana. Prepodne je frka na poslu, u 14.00 sastanak i posle toga bankrot, sutra su svi na birou. Surovi zapad, ali na neki način pošten. Nema plata, nećemo vas zavlačiti 6 meseci obećanima i glupostima, evo vam knjižice pa se snalazilte kako znate i umete. Ferka.
Počeo sam da učim nemački, užasno mi ide ali se ne dam. Oću da odem da radim za neku bolju kintu u Nemačku ili Švajcarsku ili gdi god. Ovako ne ide više, stalno se nekako krpimo. U svakom slučaju i da ne odem ipak mi ostaje znanje nemačkog. Ako ga naučim stvarno.

Mali intro pre nego sto stvarno napisem neku pricu, ako se to ikada desi...

Ovo nije prvi put da krecem na put pisanja priča. Imao sam par puta iste ovakve porive kada bih sam sebi rekao - e sada ćes lepo da pišeš i da čuvaš svoje priče. Naravno jako sam se plašio da ih neko nađe i pročita pa sam ih stoga čuvao u word dokumentima koje sam zaključavao. Na žalost pisao bih, kao što će i sada biti slučaj, s vremena na vrema, prvo svaki dan, onda jednom nedeljno, pa jednom mesečno dok se nije desilo da sam zaboravio šifru na word dokumentu i nisam bio u mogućnosti da ga otvorim! U tom trenutku sam popizdeo i obrisao ceo fajl! Kasnije sam se kajao. Ali ko što naš narod kaže, posle onog nema kajanja. Imao sam slična iskustva i sa drugim fajlom u koji sam pisao priče, pa sam zaboravio gde sam ga snimio ( jer sam ga snimao na neku čudnu lokaciju pod čudnim imenom da niko nebi pomislio da su to moje priče - taj drugi je moj brat). U svakom slučaju osnovni problem je bio moj strah da neko ne pročita moje priče i da mi kaže da sam se džabe mučio :)

Pocetak objavljivanja mojih prica

Tacno ne verujem da ce ovo ikada iko da procita.
Oduvek sam mislio da zaradjujem za zivot pisuci. Posao kao posao je usmeren na samog sebe, inspiraciju trazis u svojojoj glavi ,a ljudi sa kojima saradjujes izuzetno lice na tebe samog. Sedis u udobnoj stolici u toploj sobi sa muzikom koja ti odgovara. Od malih nogu to mi je bila zelja. Mogucnost da se iskazes pisuci i da zainteresujes druge za svoja dela.
Na moju veliku zalost, nedostatak mog talenta su vrlo brzo primetile nastavnice u osnovnoj skoli i to u ranim razredima da bi ih jednako uspesno u prepoznavanju ne postojanja istog pratila profesorka u srednjoj skoli. Shvatio sam da pripadam sumi medikriteta.
U svakom slucaju mogu da pisem zarad sebe.